Јагода Ј. Маринковић: Ко поету сме да дира
Ко поети тугу носи
Болне груди тугом дира
Ко му даје мирис роси
Поети ветропира
Ко поети сме да смета
Када песмом себе даје
И да оде на крај света
и да још у себи траје
Ко поети сме да узме
Сва надања и чезнуће
За поету бол и сузе
значе ново надахнуће
Зна ли неко сем поете
Како се пишу песме
Да ли у поеми постоји што се сме
И оно што се не сме
Када су ми једног дана
Речи потекле ко из чесме
Било ми је јасно како се пишу песме
Дар од Бога промисао поете
Сваком поети пламтећа је машта
Зато је он витез од пера
Поета не може бити свак
Није лако донети закиључак
Ко поети сме да узме
Сва надања и чезнућa
За Бога су бол и сузе
Значе нова надахнућа

