Свет је у расулу.

У стању распадања.

Онај ко жели духовно да напредује, не сме уопште да се угледа на свет, на окружење.

Мора да иде напред и навише.

Својим унутарњим путем.

Ако ли се, и на тренутак, поведе за светом, изгубиће се убрзо у мочвари, у жабокречини, у каљузи.

У свету више нема ни мудрости, ни лепоте, ни љубави.

Ничега одвећ нема у свету.

Свет не постоји.

Дух света је мртав, одавно.

Постоји само онај свет који је свако од нас сам стварао.

Унутарњи свет Духа Љубави и Духа Стварања.

У том свету обитава Живи Бог.

(На Бадњи дан, 7524. године)