Лирски записи

Још мало, и нестаће последњи србомрсци!

Нигде их неће бити, нити у видљивим нити у невидљивим световима.

Развејаће је ветри времена и Дух Васељене.

Развејаће их и распршити сопстевена србомржња, сопствена мржња према свему лепом, племенитом, узвишеном и божанском.

Србомржња је само друго име за богомржњу!

Сваки србомрзац, то је давно откривено, јесте истовремено и богомрзац.

Сви они који су убијали и клали Србе, убијали су и клали Живога Бога у Србима.

Још само мало, још само неколико лета, и нестаће бестрагом, заувек, са лица Земље.

Нестаће и Ватикан, нестаће и сва друга змијска гнезда на Западу.

Нестаће гмазови и звери.

Њихово време је већ истекло.

Они се враћају на планету рептила, на планету змајева и гуштера.

Враћају се тамо одакле су и дошли.

Избацују се из Космоса и убацују у црне рупе Хаоса.

Звездана будућност рађајуће Звезде Земље припада Белим Србима и Белим Русима.

Тако је писато у звезданим књигама Белих Ура.

Тако мора бити!