Лирика вечног тренутка

По древном ведсрбском предању, Жар-Птица има чудесне божанске моћи, да може саму себе да спали Унутарњим Огњем и потом да васкрсне из властитог пепела.

Жар-Птица је бесмртна и вечна, јер кад год остари, кад год онемоћа, кад год изгуби животна дејства, животну енергију, она призове Унутарњи Огањ (Небески Огањ који је у њеном бићу) да спали остарело и истрошено тело те да, потом, из властитог пепела васкрсне саму себе, изнова роди (препороди) саму себе добивши ново и младалачко тело и добивши нове животне енергије за један нови космички животни ток.

Мит о Жар-Птици јесте мит о Белом Србству.

Посматрано из Акаше, Жар-Птица је симбол (знамен) Белог Србства које је бесмртно и вечно и које вазда изнова васкрсава, рађа и препорађа само себе.

(Овај мит о Жар-Птици украли су и присвојили – као што су то вазда и чинили – неки нама туђински народи, па су Жар-Птицу назвали Фениксом.

Али, важно је да ми то одавно знамо!)

 (Жар-Птица)