Драган Симовић: Чаролија бесмртне љубави
Лирика вечног тренутка
Љубав коју из себе исијавамо – кроз своје мисли, снове и визије – призваће све сродне љубави и из најудаљенијих светова и звезданих јата.
Две светлосне душе, које се истински траже, пронаћи ће једна другу и у најскривенијем кутку света.
Истинска љубав тих двеју душа савладаће и премостити све препреке и све законе видљивих и невидљивих светова.
Пре него што ће се две сродне душе – Белог Србина и Беле Србкиње – пронаћи у овом видљивом и материјалном свету, морале су се, дуго времена пре тога, сретати и препознавати у неким вишњим и оностраним световима, морале су сретати и препознавати у чудесним и тајинственим световима мисли, снова и визија, а да тога, најчешће, и нису бивале свесне.
Тај Закон се зове Чаролијом божанствене љубави, док неки то зову Законом космичке атракције.
Све велике и бесмртне љубави у прошлости остварене су управо Чаролијом божанствене и космичке љубави, али су та чаролијска и видовита знања наших звезданих предака у последњем столећу намерно скривена од нас, да би у свету било што више усамљених, тужних и унесрећних Белих Срба и Белих Србкиња који неће успети да обаве своје божанске задатке: да посеју своје космичко семе, свој звездани пород, за једно будуће Бело Србство у Вечности.



Један коментар