Речи које изговарамо и пишемо творе нашу судбину.

Речи су живе.

Речи су бића.

Ми смо окружени бићима и енергијама речи које изговарамо, које пишемо, које стварамо.

Речи су наше мисли и снови.

Речи су наше праслике, наше визије.

Имена наших богова и богиња јесу духовна и божанска бића.

Наши бели богови јесу бића Свеприсутног Створитеља.

Наши богови нису из Прошлости, већ из Садашњости, из Садашњег Тренутка.

Ми се с њима сусрећемо, ми с њима живимо у Овоме Тренутку Вечности.

Греше сви они који мисле да наши богови обитавају у Древности, у Прошлости.

Они су свуда око нас, они су у нама и ми смо у њима.

Свако од нас личи на некога бога или на неку богињу.

Ја срећем Беле Србкиње које су Весна, Лада, Мокоша, Светлана и Србона, баш као што срећем и Беле Србе који су Перун, Велес, Свевид, Сварог и Љељо.

У некима од нас, у различитим тренуцима, препознајем више богова и богиња; у некима од нас, уистини, препознајем све наше богове и богиње у исти мах.

Бити родноверан, значи: бити Овде и Сада, бити у Овом Тренутку Вечности.

Не размишљајте ни о Прошлости ни о Будућности, но будите увек Овде и Сада.

Дружите се са својим боговима и богињама; разговарајте и певајте с њима, јер они нису далеко од вас ни у Простору ни у Времену – они су ту где сте и ви!