Лирика вечног тренутка

01

Србска духовност, србска истина, србска мистика, србско песништво, србско начело, србска свест не може да се развија у оквирима европског материјалистичког и позитивистичког учења, у оквирима европског образовања, у оквирима европског погледа на свет, у оквирима европске (сужене!) свести.

Зато што је свеколико европско учење, у последњих двадесет столећа (од времена ватиканско-рептилског освајања и поробљавања Европе), противно самом ведском, ведсрбском и хиперборејском бићу и суштаству, противно ведсрбској и вилењачко-вилинској духовној и оностраној поетици живота и живљења.

Европа одавно није своја; Европа одавно није оригинална; Европа одавно није ведско, ведсрбско и хипеборејско остварење.

Европа је хазарска и рептилска, а то ће рећи:  лажна, хибридна творевина.

Мрачни, рептилски и демонски дух Свете Инквизиције, и дан-дањи влада над Европом!

02

Србско духовно биће, србско поетско начело, као и србску ведску самосвојност и самобитност, највише су поткопали, разорили и урнисали управо они србски школарци који су се у последњих двеста година васпитавали и образовали у ватиканско-рептилској Европи.

Сваки онај Србин који се школује и образује на Западу убрзо ће престати да буде ведски, хиперборејски и аријевски Србин.

Он више не мисли србски, не осећа србски, не говори и не пише србски; он се у дубинама свог бића и суштаства одрекао србске поетике, србског погледа на свет, србског начела, србске свести, србске самосвојности и самобитности.

03

Ведсрбски језик је тропросторан, тродимензионалан; то је језик који има дужину, ширину и висину.

За разлику од савременог србског језика – који је у последња два века, а под утицајем европског материјализма, позитивизма и нихилизма посве разорен  и уништен – ведсрбски језик следи божанску и космичку вертикалу, а преко вертикале, истовремено, осваја космичко и онострано пространство, како по дужини и ширини тако и по дубини-висини.

Ведсрбско-вилењачки језик, о којему говорим, јесте управо језик простора и пространства, језик божанске и васељенске вертикале, језик богова и богиња, језик светлосних и духовних бића.

Језик ВедСрба јесте звездани језик белих и плавих вилењака.

Тим језиком су некада говорили (и писали) Бели Срби.

То је језик који разумеју Бели Богови.

А бели и плави вилењаци нису оно што о њима говоре јудео-кршћански инквизитори, ватикански калуђери и квази-теолози (хазаро-рептили), већ су то високо духовна бића из Оностраног, то су невидљива (а некада и видљива!) бића Унутарње Светлости, то су светлосна и духовна бића, помагачи и савезници наши, на властитом Путу Самоостварења, на Путу Унутарње Светлости.