Када ми је тешко, када ми нешто притиска и срце и душу и дух, када ме обхрвају немири, бриге и страхови од века, тада почнем да певушим једну мантру, једну басму, једну силницу белих звезданих ратника, силницу која извире из самог Бића Светлости.

Силница, коју сам пре неког времена примио из Акаше, јесте без речи; само се поју и певају гласови, али гласови самогласни, гласови без сугласника (ако не рачунамо глас Ј који у овој мантри има вредност самогласника).

Певање почиње из Пупка Земље, из Дубине,  и уздиже се, преко самогласницима, до Срца Неба, до Божанских Светлосних Висина.

Почиње са Оја и завршава се са Оја, али певање иде укруг, пошто се изредају сви самогласници, тако да се створи моћно заштитно енергетско и божанско поље (космичко енергетско звоно) које се километрима, по Вертикали, распростире свуда око нас.

Будући да још немам добар микрофон (а надам се, да ћу га ускоро имати!), па да вам отпевам ову космичку матру, космичку силницу, покушаћу речима да вам дочарам певање белих звезданих ратника:

Ооја-ооја-ооја-оја-ја-ој, ој, оја-јааа;

ееја-ееја-еја-еееј-еееј-еееј -еј-еј-еја-јааа;

иија-иија-ија-иј-иииј-иј-ииија-ја-ја-јааа;

ааја-ааја-ааја-ај, ај, ај-ја-ја-јааа;

ууја-ууја-ууја-уј-ујаа-уј-ујја-јааа;

Ооја-ооја-ооја-ја-ја, ој, ој, оја-ја-оја-јааа…

Србско коло је произишло из Кола белих звезданих ратника, али се, у међувремену, у Србском Бићу изгубила (негде затурила) ова ратничка и космичка мантра, ова звездана силница, немушта басма наших белих богова.

Мантру су, на срећу, сачували Бели Индијанци, а што сам ја, потом, открио у Акаши.

Када певушим ову силницу, тада се око мене распршују сви мрачни ентитети, осећам присуство Светлости и Духа, присуство Космичке Љубави и светлосних бића из Вишњих светова, присуство предака, присуство белих богова, присуство свих вас.

(Ову мантру је, до сада, чула само Светлана.

Њој сам је предао и, она ће је сачувати, уколико ја не стигнем да је снимим!)