(Посвета: Свим Белим Србкињама!)

Од свих Божјих бића у Васељени најлепша је, најкрасивија и најдивотнија Жена.

Све што су Васељенска Душа и Велики Стваралачки Дух из своје Вечне Љубави изнедрили и подарили свим суштим бићима у свим видљивим и невидљивим, овостраним и оностраним световима, гле! све је то, уистини, стварано, вајано и обликовано у Славу Жене, у Славу Вечног Женског Начела.

Жену сам одувек осећао, видео и доживљавао као Божанство Вечне Љубави, као Оностране Звездане Двери, као Звездани Тајни Пролаз кроз који смо прошли када смо долазили на овај свет и кроз који ћемо поново проћи када будемо одлазили са овога света.

Жена стоји на Почетку Свих Почетака као што ће стајати и на Свршетку Свих Свршетака, као Извор и Увор Вечног Живота и Вечне Љубави.

Жена је најсликовитије, најверније, највеличанственије и најдивотније представљена у Миту Белих Срба, у Миту који је столећима и тисућлећима скриван од нас:

Велика Богиња-Мајка РОДА из које Све Извире и у коју Све Увире, која је Родила Богове, Људе и сва ина Бића у свим световима.

(Птица Рода представља Велику Богињу-Мајку на Земљи. Отуда пословица у Белих Срба, да Рода доноси децу!)