Крешимир Микић: Почетак


Почетак

Свијетло се јавља

иза високих гора.

Искра по искра,

златножути одсјај у даљинама.

У средишту свијета влада потпуни мир.

Ослушкујем све то неким седмим чулом.

Затворио сам себе у себи и тражим почетак свега.

Одјек мојих речи шири се у концентричним круговима…

То ја дозивам њено име,

име моје љубави!

Не чује она , нити слути нешто,

тек мирно спава на почетку вјечности.

Чисто јој лице обасјава космос…

13606963_1634589170201203_614560368391789589_n

Један коментар

Оставите одговор на Светлана Одустани од одговора