Једнота, та срж живота…

Додирује срце свако,
милује нежно и воли јако.

Из дубине светог сјаја
дотакла је нежна сила
цело твоје биће сада.

Осмеха милина плави све…
Мисли као бела пера лете,
Лептири од чистог светла
И искре звездане прашине.

И сјајне Звезде песмом Богова
творе небеске стазе бескраја
којима ходе деца раја…
којима трче радосни и свети
Покрај реке живота и славе.

Изнад сна и јаве…
Бело плава сфера светла
главу свету обасја хитро
а из ње од чистога Етра
створи се сјајна круна дивно.
Милује поглед сваког ко види.

И потом од злата чистог ко душа
нова је сфера створена тада
на главу светог што стајаше смело
на његово дивно и Божје чело
и злаћано бела Етар-дивна
Круна се створи мисао-лака.
Поглед му вечно далеко сеже…

И бела и златна заједно сјакте!
Около њих још пет пламених душа
у светом кругу од светла они
око престола Свевишњег сада
док свуда се окрећу Еони…
А време је сад и времена нема!
У сред среде где борави Љубав
она јесте једно са животом.

И дивна је преко сваке речи
која хоће о њој сад да пева,
та силина којом све настаје!
Снажнија од свега и мека,
ко мајчина душа лепа…
Творац њом сад слика и пева
а Свемир се пуни величанством,
живе боје и тонови светла
тим вечитим светим стваралаштвом.