Верица Стојиљковић: Дан у Ноћи
Сву ноћ сам гледала како падају
Светле, сјајно златне капи
Падале су с неба радосно
Расцвета се душа цела
Вртех се на пољани сретно
Поглед поче да се злати
Звало ме је Небо Лепоту да гледам
Тамно плаву позорницу и хор Звездани
Све тајне снове њему да предам
Да верујем и са њим да запевам
Божанске су силе гледале ме мило
Загрлише моје срце цело
Богови и Богиње, Вилењаци и Виле
Певаше ми песме што се једном
певају у животу целом
Певала сам с њима гласом чудно моћним
Док Звезде су треперећи скидале прах сјајни
Засипале моје руке, косу, тело
Живот необичне кораке направи
Сад си овде а одмах затим
Далеко у духу и на другој јави
Но Живот и Љубав и овде и тамо се слави!


Љепота,прекрасно!
Благодарим, Вило наша!