Рујне горе и небо од пурпура,

у сутон румен и зимзелен;

 низ поље јесење

 певају девојке,

сетне песме

о љубави.

И њишу се на ветру

 румене иве;

и тужно трепере

јасике жуте;

и пун Месец

већ изгрева,

понад борова

 модрих и витих.

Као негда,

веома давно,

љубав и данас бива тајна,

дивотна и сетна,

под звездама

што сетно титрају

понад горја.