Драган Симовић: Шапат беле тишине
Ако се нађете
у шуми или пољу,
кад веје снег,
тада ћете моћи да чујете
снежну тишину,
шапат белих, лепршавих
и ваздушастих пахуљица.
Мени се дешавало у детињству –
које сам проживео у снежним врховима
високог горја –
да,
слушајући белу снежну тишину,
слушајући шапат лепршавих пахуља,
утонем у дивотан,
мекан и топао сан,
из којега ми бејаше
жао да се будим.


https://www.youtube.com/watch?v=snM981lG89k&feature=youtu.be
ДА БИ СЕ ПРЕПОРОДИЛИ
Високо на Радан планини ослушкујем Природу и Себе.
Потреба за Миром води ме у планину.
Ложим Ватру.
Дан за даном, потиснути немири се све чешће испољавају. Гледам их.
Гледам Ватру.
Бреме животних неспокоја се цеди кроз ноћна презнојавања и јасне слике светлих увида. Дан за даном…
Самном је пуноћа Тишине и Мира. Обузима ме…
Примећујем је ослушкујући сипкање пахуља снега.
У потпуном Миру и Ватра проговара…
Радост Роду!
Иван ХРАСТ