Да бисмо сачували Род и Родину, морамо имати Државу.

Без Државе, не може да опстане ни Род ни Родина.

Род и Родина без Државе, бивају лак плен свим варварима, свим дивљим хордама и чопорима, свим душманима и вразима.

Држава – то је Тврђава за Род и Родину.

Да би се створила Држава, мора да постоји Род (Народ), Родина (Земља) и Водећа Замисао (Идеја Водиља).

И, надасве, мора још да постоји и Јака Воља за опстанак, за живот са сврхом и смислом, за развој властите културе и духовности.

Већина савремених Срба нема никакву представу о Држави.

Већина савремених Срба свесно или несвесно уништава властиту Државу.

Већина савремених Срба, у сарадњи са нашим вековним вразима и душманима, ради на рушењу Србске Државе.

Србство и Србија не могу да опстану без Државе.

Ми данас немамо Државу, имамо само Земљу, али Државу одавно немамо.

Од 1918. године ми немамо Србску Државу, Србску Тврђаву.

Србство и Србија данас подсећају на мало племе које је подигло шаторе у широком пољу којим пролазе разне дивље хорде.

Како ће да се одбране и заштите Србство и Србија без Тврђаве у широким степама од чопора дивљих племена и крволочних човеколиких зверова?!

Одговор је: Никако!

Србство и Србија немају Државу.

Ако немамо Државу, онда немамо ни границе своје Земље.

Ако немамо границе своје Земље, онда наша Земља није више наша.

Она може бити свачија и ничија, а наша – најмање!

Ја се чудом чудим савременим Србима – свеједно да ли су образовани или необразовани, млади или стари – како немају благе везе о значају и битности Државе, Србске Државе!

Зато савремено Србство и бива лак плен предатора и паразита, гмазова и зверова, душмана и врага.

Као Народ, ми подсећамо на барску корњачу, међу јатима чапљи и ждралова, која је остала без властитог оклопа.

Ако се спасемо и сачувамо, то ће бити – само чудо Божје!