Наши су Велики Преци, позвани и призвани Одозго, Азбуку Србицу примили од својих Богова.

Ако се, у стању дубоког тиховања, усредсредимо и ужижимо на свако писмено, на свако слово понаособ, онда ћемо одмах запазити да слова, уистини, јесу тајинствене оностране праслике.

Штавише, на једном још дубљем ступњу созерцања, освестићемо да писмена опонашају, како земаљске тако и звездане, зраке и таласе, светлосне титраје и трептаје, ред и поредак ствари унутар звезданих јата, склад и усаображење у самоме Језгру ПраВасељене.

Надаље, свако слово Азбуке Србице јесте по један, вишеслојан и вишезначан, надисктуствени знамен, који буди прасећање на бивше и будуће животне токове и кругове у Бићу Времена.

Путем песничког созерцања писмена Азбуке Србице, на један тајинствен начин, долазимо до познања Бића Језика и Бића Писма као јединственог и васаображеног Бића Смисла илити Бића Слова.

Тако Језик, Писмо и Слово постају Биће Сушто које поприма одлике, својства и начела Великог Духа Стварања.

Све оно што видимо и препознајемо у спољном и оспољеном, то јесте пресликано из нашег Унутарњег Битија! Што значи, да је наше Унутарње Биће, преко Бића Времена илити Вечности, усаглашено и усаображено са Бићем Суштим, које се, на осмом и деветом ступњу духовног битисања, испољава и пројављује кроз Биће Језика и Биће Писма.

Будући да су Језик и Писмо, исто као Реч и Слово, примљени од Богова, од Створитеља и Великог Духа Стварања, а што значи да се преко Речи и Слова одвија Стварање без почетка и свршетка, стога смо и ми, као Словесна Бића, као Бића Слова, одговорни за сваку изговорену Реч и за свако записано Слово!