Моји Богови су свуда око мене.

Шума је мој храм, дрвећа моја светилишта, звезде ми показују пут. Богови ме ујутру буде топлим зрацима Сунца, а у кревет испраћају хладним зрацима Месеца. Богови ми перу лице пролећном кишом, а моја стопала јутарњом росом. Дају ми снаге када посустанем, удахњујући у мене свест о њиховом постојању кроз величанствене природне појаве. Перунов гром ми даје снагу да разбистрим мисли, Јарилово класје ме храни, када се дан и ноћ смењују јасно видим смену Белобога и Црнобога, поред извора чујем песме Русалки, а у посети Шумској Мајци виђам Лесника у облицима свих животиња. А када ме Морана узме поносно ћу се преселити код предака.
Јер Богове осећам, видим, чујем и захваљујући њима никад нисам сам.