(Ирени,

пробуђеној и освешћеној Белој Србкињи,

да ствара и пева још дивотније

песме љубави.)

Васељенски будилник без престанка звони и буди.

Да нас пробуди ода тисућлетног и еонског сна.

Да нас пробуди, разбуди и освести.

Да живимо живот.

Јер, само будан живи.

Само будан човек има снове и визије.

Спавачи немају ни снова ни визија.

Бити будан, значи: бити стваралац!

Ко ствара, тај и живи.

Живљење је стварање.

Стварање је љубав.

Нема љубави без стварања.

Ко пише песме, тај љуби; ко слика и ваја, тај љуби; ко трага за истином, дивотом и лепотом, тај љуби; ко чини добра и племенита дела, тај љуби.

Љубав – то су наша дела љубави.

Нема љубави изван дела љубави.

Покажи ми своја дела љубави, па ћу знати каква је и колика твоја љубав!

Љубав није у узимању, већ у давању.

Што више дајемо, све више имамо.

Најбогатији је онај који је све дао и предао.

Јер, све што дамо и предамо, то нам се стоструко враћа!

Подари љубав, па ћеш осетити, живети и бити љубав.

Ако сам собом и по себи ниси љубав, ако својом душом, својим срцем, бићем и суштаством ниси љубав, ти нећеш ни познати љубав!

Љубав – то није Нешто, већ Неко.

Љубав је Биће, Сушто Биће.

Љубав је Творац и Васељена.

Љубав је Вечан Живот у Вечноме Сада.