Страх влада спољним светом.

Страх који се људима увукао у кости, у крвоток, у мисли, у осећања, у срце, у душу…

Честице страха већ се осећају и у ваздуху, и у води, и у храни.

Људи су, напросто, посве обамрли од страха.

На сваком кораку срећемо преплашене и забринуте људе.

Живот се одвећ претворио у преживљавање од данас до сутра, преживљавање без сврхе и смисла.

Али, ми добро знамо одакле долази тај страх, знамо и ко сеје невидљиво семе страха.

Страх паралише и хипнотише људе, чинећи их бесловесним, безосећајним, беживотним…

Човек обхрван страхом престаје бити човек, престаје бити божанско суштаство, престаје бити умно, осећајно, радосно и духовно биће.

Сви смо давно чули за свети рат.

Но, шта је свети рат?

Свети рат јесте унутарњи рат против страха.

Јер, ко победи страх – бива непобедив!

Упамтите: непобедив је онај ко је победио страх у своме срцу, у својој души, у својему суштаству.

И опет: ко год не победи страх – свеједно да ли појединац или народ – већ унапред бива пораженим.

Пораженим и пре но што уђе у било какву битку!

Снага једног човека, као и народа, огледа се у томе колико је успео да победи страх у себи.

Где влада страх, ту нема ни љубави, ни лепоте, ни доброте, ни мудрости!