​Сваке ноћи чуо сам плач детета,

мале девојчице иза зида, у суседном стану.

Родитељи су легли дете да спава у мраку,

а они гледају телевизију.

У том плачу чујем бол усамљености.

​Шта да се ради?

Разговор са родитељима може још и

погоршати положај детета.

И тако, одлучио сам да пјевам …

Ако ја чујем девојчицу, значи и она ће мене чути!
Сваке вечери, чим би девојчицу легли у кревет,

ја сам јој пјевао нежне успаванке, тихо разговарао са њом,

нежно умирујући и тешећи.
Малена је слушала невидљиви пријатељски глас

смиривала се и заспавала. Тако је топлота непознатог гласа

спашавала њену душу од ледене хладноће усамљености.