Чезнемо…
Венемо…
За нечим недокучивим,…НАМА!!!
Шта је то што не можемо наћи…
Бунимо се, негодујемо…
Сметамо себи, сметају нам други.
Од вечите прашине,праска у непостојећем простору,…

Нисмо постали.

Насели смо,на мит .

Који себи не држи воду.
Нема тих речи,оправдања да докажу случај постојања.
Случај!!!

Не постоји.

Нема случаја и када прођете поред олисталог дрвета.        

Када загризете кору хлеба а у њему пшеница недосамлевена.
Питајте се – Ко смо?

Ко сам?

КоСмоС у малом, васељена у целости.             

Јединка моћна да цео свет промени.

   

Јединка моћна да цео свет промени.

Када Вам нешто

засмета,

преиспитајте себе

                                                       

Нису учитељи добри

ако децу у свилу уљуљкају.

Свака материја има одређену тачку кључања…

Универзална свест допире ако је јединка прилагођена.
Ја сам….Ја сам…
Ја сам цео овај свет и свет је у целости Ја.

Нисмо подвојени, сами  за себе. Бесконачност.
Трагајући…Долазимо до тога удаљили смо се од себе.  

Ухватите за руку то дете у Вама.

Свашта ће рећи, играјући од радости на

Сунчевој светлости.