Ирена М.:Деутеријум


IMG_20170422_162027.jpg

Вода
Замутила
Потекла чиста
Поцрнела
Однела жеље
Суровост пренела
Вода
Испарила
Однела векове
Нестала
У облаку сакрила
Вода
Замрзла
У грумење стегла
Душу заробила
Вода
Негативан набој
Затурила
Што год помешала
Његов индентитет добила
Преноси од искона
Приче непричане
Књигом неисписане
Речју не преведене
Загонетне сложенице
Пола света пригрлила
Да је људскост није упитала
Него самој себи замерила
Садржина енергије СвеМира
Пред очима
Одговара
Да чује нико НЕ-дозвољава

Један коментар

  1. dragansimovic@gmail.com's avatar
    dragansimovic

    Деутеријум познат и као тешки водоник, је стабилни изотоп водоника чије атомско језгро садржи по један протон и неутрон, док језгро обичног водоника има само један протон. Природна распрострањеност је 1/6500 (на сваки атом деутеријума дође 6500 атома водоника).

    Хемијски симбол му је 2H али се користи и симбол D мада деутеријум сам за себе није хемијски елемент. Хемијски се понаша идентично водонику уз изразити изотопски ефект. Два изотопа се могу разликовати помоћу масене спектрометрије због огромне разлике у атомској маси и нуклеарне магнетне резонанције због огромне разлике у резонантним фреквенцијама. Због изотопског ефекта и физичке особине једињења деутеријума могу значајно да се разликују од водоничних аналога; на пример, D2O, тешка вода је вискознија од H2O, (лаке воде) и има знатно вишу тачку топљења. Атомско језгро деутеријума назива се деутерон, има спин +1 па је, према томе, бозон.

    Постојање деутеријума у звездама је важан податак за космологију. Приликом фузије у звездама деутеријум се троши, а осим нуклеосинтезе након Великог праска, нема другог процеса синтезе деутеријума. Дакле, присуство деутеријума у звездама је један од кључних аргумената у корист теорије Великог праска наспрам стационарне теорије о настанку свемира.

Постави коментар