Две преда мном стазе стоје:

Једна с цвећем, друга с трњем;

Гвоздене су ноге моје:

Идем трњем да се врнем…

 

 

 

 

Ја уступам цвећа стазе

Којима је нога мека;

Нек по цвећу жене газе,

А трње је за човека.

-1856  –