Лирика вечног тренутка

У будућем рату, Бели Срби ће ратовати тако што уопште неће ратовати!

Какав парадокс и каква бесмислица! – рећи ће неки необавештени, неосвешћени и успавани.

Али је, заиста, тако: у будућем рату Бели Срби неће уопште ратовати, јер ће уместо нас ратовати наши Богови – наши Звездани Преци.

У свим минулим ратовима, ми смо, гле! вазда и навек бивали на губитку.

Губили смо чак и онда кад нам се чинило да смо ратове добијали!

Губили смо род, племе, народ, личности, културна и духовна добра.

Губили смо душу!

Зато што смо све минуле ратове водили без наших Богова – наших Звезданих Предака.

Од покрштавања, од примања јудео-кршћанства, ми смо постали губитнички род!

Ишли смо из губитка у губитак, из пораза у пораз и, тако унедоглед.

Сви наши ратови у двадесетом веку бејаху, уистини: грозан, ужасан, страшан губитак који се никада неће надокнадити.

Изгубили смо половину рода својега!

Зато што смо ратовали сами на своју руку, без савета и договора са Боговима и Прецима.

Послушали смо тамне шаптаче из прикрајка, и улетели у кланицу коју су за нас осмислили и испланирали најмрачнији рептилоиди ентитети  – скривени владари овога света.

Из те демонске кланице, једва нас је половина утекла!

Друга половина је страдала у кланици.

Какав грозан пораз!

Са примањем јудео-кршћанства у нас је све поремећено и ишчашено (програм, ум, дух, генетски и светлосни код, свесност и свест), тако да све посматрамо и видимо у закривљеним космичким огледалима.

Уместо праве слике, примамо лажну слику како Света тако и Васељене.

Бело нам се указује као црно, а црно као бело; лево као десно, а десно као лево: горе као доле, а доле као горе…

Наш повратак Боговима и Прецима јесте повратак у Вертикалу, повратак у Поље Јасног Виђења, повратак на Пропланак Свести!

Када смо повезани са Боговима и Прецима, тада смо Своји на Својему!