С’ Дурмитора сунце задње зраке просу

Гледам те док сама шеташ по обали

Вјетар, твоју плаву, разбацује косу а

Босе ти ноге запљускују вали.

 

 

Ноћ..

Тишина,  ,

 ,   Пустош.          

 

Поветарац само ноћас тихо шуми

Крај твојих прозора

Као да ми каже

Ено, месец тамо, зв’језде небом

Љуби док не сване зора.