Јагода А Маринковић:НЕБО СВЕМИРА


Шестарим небом свемира
узалуда на мапи цртам круг
ослушкујем ко ће да се јави
мртав ми Тесла научник и друг
а сејах јагорак плави

 

 

Ha почетку ничег није било
енергија је тражила материју
сем простора и тамна и пуста
y пространству биле су само
сјајне очи и тужна уста

 

 

Од њиховог погледа и сјаја
заблисталo прво светло зора
И кад прву реч изрече Земља
тад изађе из дубине мора

 

 

Кад се Земља на видело јави
рој крилати поче да узлеће
Полетоше птице и лептири
а из земље никло прво дрвеће

 

 

Још човека само било није
грудва земље ту је била самo
И пламени пољубац је пао
поста вртлог љубавнога плама

 

 

У животу пробуди нас живот
из светлога чудотворног краја
aли Адама и Eву кao и друге
истераше из овоземљског раја

Постави коментар