Јагода А Маринковић:НЕБО СВЕМИРА
Шестарим небом свемира
узалуда на мапи цртам круг
ослушкујем ко ће да се јави
мртав ми Тесла научник и друг
а сејах јагорак плави
Ha почетку ничег није било
енергија је тражила материју
сем простора и тамна и пуста
y пространству биле су само
сјајне очи и тужна уста
Од њиховог погледа и сјаја
заблисталo прво светло зора
И кад прву реч изрече Земља
тад изађе из дубине мора
Кад се Земља на видело јави
рој крилати поче да узлеће
Полетоше птице и лептири
а из земље никло прво дрвеће
Још човека само било није
грудва земље ту је била самo
И пламени пољубац је пао
поста вртлог љубавнога плама
У животу пробуди нас живот
из светлога чудотворног краја
aли Адама и Eву кao и друге
истераше из овоземљског раја

