Зар бол само
речи без дна
остависмо
у подножју наде –
смисао
испод небеског свода

Зар туга и јад само
да тишина пада на нас
као из облака тмурног кад лије

Зар бесмисао да нас гони
као звериње у мраку
Док смисао лежи
у дубокој јами неизреченог

Зар нам голотиње треба
Нама, људима без неба
И зар нисмо у праху
Кад живота дах се прекине

У сумраку земље
остаћемо
као смртници са сном
о животу нам надгробном.