Власи расплетене
Куд сте пошле саме?
Зар ветар да зањише
У љубавној тишини?

Милујем вас тихо
Тако одвојене
Свакој посебно
чежње дар дадох

Пусти ветар!
Нек’ се смири!
Зар да зањише
у љубавној милини?!

Полако ћемо, драга моја,
Усне спајати
Неће нас нико одвајати!

Шапућем ти једно
Разумеш дах тај
Да бићемо једно
У првом зраку рај