Драгане,
Добро и паметно ведаш… већина житеља наше планете ово наше постојање доживљава као ВРТИЋ… дрека.. вика.. туга… радост..потребна одрастања …. везивање за све могуће игре, игрице .. звечка им је нон стоп у рукама…. они напросто “уживају“ овде …. прихватају сва правила спољног света… једноставно не осећају Творца…
Мањи број ипак успе да крене ка свом праузроку … њима је Мидград ШКОЛА … осећају и делимично разумеју “правила игре“.. имају доста колебања … желели би лепше слике света … хтели би понекад да зауставе стампедо који јури ка амбису и пропасти и бивају често прегажени у тој накани…. изабрали су добар правац….
И на крају, само појединци овде дају завршне испите СВЕ -УЧИЛИШТА … разумеју да све ово мора да буде баш овако.. прихватају Божју вољу и правду… стапају се са својим Створитељом… још пар ситних испита… и ето прилике да се крочи у Свет Богова.