лирски записи

Мораш убрзано да радиш на себи.

Мораш посвећенички, из трена у трен, да радиш на себи.

Да освешћујеш и уздижеш себе.

Мораш што више да очврснеш и ојачаш, у сваком погледу.

Мораш бити самосвојан и самобитан.

Мораш да узрастеш у божанску личност.

Да се уздигнеш и узнесеш понад каљуге света.

Да будеш самоме себи лекар, самоме себи исцелитељ, самоме себи учитељ и водич на духовном путу, на путу светлости.

Долази време, и већ је дошло, када ћеш у свету бити све самљи.

Све мање ћеш људи сусретати.

Све мање оних који би твојему срцу мили и драги били.

Свет је изгубио душу; милост је изишла из људи.

У свету влада грозота пустоши и бесмисла.

Мораш убрзано да радиш на себи.

Да ствараш своје унутарње светове.

Да из снова својих ствараш унутарње светове, светове у којима ћеш наћи мира и спокоја, у којима ћеш бити свој на својему.

Не рачунај на спољни свет.

Не веруј у спољни свет.

Не веруј владарима спољнога света.

Веруј само у своје унутарње светове, веруј само у оно што сневаш и ствараш.

Како будеш сневао и стварао, тако ће ти и бити.

Све смо самљи и ти и ја.

И још ћемо самљи бити.

У свету је све мање душа из нашег звезданог јата.

Све мање душа од рода и племена нашега.

Морамо убрзано да радимо на себи.

Морамо посвећенички, из трена у трен, да радимо на себи.

Морамо да чувамо и спасавамо једни друге, јер само тако можемо победити свет.