Онима који су рођени у суботу (људима и животињама, посебно псима), придавана je способност да могу видети умрле и контактирати с оностраним светом (Буг. пирин.), да могу да препознају вештице и друга митолошка бића, да терају чуму и друге болести, да се преобраћају у змајеве (буг. Пловдив).

Срби су људе рођене у суботу навивали суботњаци, сматрали их видовитим (Бољевац) и веровали да им не могу нашкодити ни хала, ни чума, ни вампир (Тимок). Њих су сматрали „срећним“, али некада, и супротно, сматрали су да суботња деца „неће дуго живети“ (срп.).

Код Ист. и Зап. Словена, субота се такође повезује с уторком и сматра срећним, повољним и „лаганим“ даном, погодним за почетак пољских радова, нпр. орања (сев.рус.), жетве (пољ.), за склапање брака (пољ.) и др.

Ипак, у Пољесју у суботу су се уздржавали од већине „женских“ послова нису сневали, кречили зидове, клали живину, нису рубље стављали у цеђ и сл., с мотивацијом да je у суботу „свет основан“. Украјинци на Карпатима су страховали да се у суботу не разболе, верујући да у том случају неће оздравити.

Извод из текста – Светлана Михајловна Толстој: ДАНИ У НЕДЕЉИ*

Извор www.svevlad.org.rs/narodni_zivot.html