У врелу Твојих небесних очију
налазим бистри кладенац
Сибирских плавих зима
Ти непорочна Велично
вечно си појило мојих рима

Клечим пред Тобом понизно
овде ћу бацити суве сузе
и срце што је боравило
међу грешним људима
и одећу са себе и сјај заклетве

Анђеле мој недељиви
Ти знаш колико црњен
Твој лик у мом лику
Анђеле неоскрнављен
а бизак мом крику

Плава у плавом нагињем се
тек као понижена
Теби сам равна и верна
ја сам Ти кад сама ја

У врелу Твојих небесних очију
пловим Сибиром и Русијом
мрежа ухвати мрежу
раздвајемо се обгрљени
обешени сатканим рукама
давимо твој смртни конопац

Иди Туго моја раздери јауком
небеско пространство
људске подмуклости
да талас Медено моје
далек млечни и ледни
храброст на жалопојку нагна

Анђеле мој недељиви
ти си ми у крви
браним свој поредак
онај исконски први

Можда си Tи мој давно
ослобођени предак
коме дугујем таме
и свитања свог бића
и тај зарачаран врт пун
дивљим јагодама
сувим сузама браним
Tвој поредак

Не видим те мој
Витеже са Небеса али слутим
да овде си уз мене
не даш да располутим
целину сечивом сене

У Седмом небу ти си
испод очевог трема
ако тамо ниси
ни мене овде нема