Под шумама белих бреза, као да сневају душе наше,

сневају и чекају да се опет заиграју срца наша.

Да запловимо великим небом, срећа да нас обузме,

љубав да нас уздигне, међ дивове да нас подигне.

 

 

 

Да се сетимо старих песама,

међ шумама наших предака,

старе виле да се врате,

да нас уздигну, међ дивове да нас  врате.

 

 

 

Нека опет игра стара шума,

нека запева бела бреза;

нема више кипова,

ево нама наших дивова.