ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Какви смо овде, такви ћемо бити и у оностраним световима.

Ако смо добри овде, тамо ћемо бити још бољи; ако смо лоши овде, тамо ћемо бити још гори.

Нигде ми нећемо бити бољи, ако, овде и сада, не чинимо ништа да будемо бољи.

Ово је време свеопште безвољности, млитавости и тромости.

Свуда се око нас, па и у ваздуху, осећа умна и духовна лењост, болесна равнодушност према свима и свему.

Људи су већ почели да мрзе саме себе, да се гаде самима себи.

Самомржња је најстрашнија мржња.

Ко мрзи самога себе, тај мрзи сам Живот и Творца Живота, као и сва сушта бића у свим световима.

Створитељева Љубав према нама превазилази све љубави, све мудрости и све тајне у Васељени.

У трену Стварања и Рађања, Ми смо даривани највећим и највишим Дарима Своритељевим: да се самоваскрсавамо и самопрепорађамо, да навек изнова стварамо и рађамо саме себе, да самима себи будемо Богови и Богиње, те да су нам заувек отворени сви видљиви и невидљиви Пролази ка Извору Живота и, надасве – Пут у  Вечан Живот!