Морамо да живимо!

Морамо да живимо овај тренутак.

Не следећи, не неки будући тренутак, него управо овај!

Ако будемо чекали да се реши овај или онај –

политички, економски, културни, социјални и сваки други проблем – у нашој породици, у нашему роду,

 у нашој држави, онда никада и нећемо живети.

Нећемо живети, зато што је живот само овај тренутак!

Ко не живи овај тренутак, тај и не живи уопште.

У последњих стотину лета, ми Срби, трошисмо и скоро потрошисмо драгоцену животну и стваралачку енергеју само на неке приземне и споредне ствари.

Кажем на приземне и споредне ствари, зато што сви ти наши друштвени (политички, економски и социјални) проблеми происходе из наше непромишљености, несувислости и бесловесности.

И данас то исто чинимо, чекајући да се пробуде и освесте наши ближњи, наши саплеменици, наши родноверци, наши пријатељи.

А они, напросто, не желе да се пробуде, а још мање желе да се освесте, и да властиту судбину преузму у своје руке.

-Извод из песме-