КРВ – Владимир Шибалић

Док осматраш свијет охол и зао,
Како труне у својој муци и јаду,
Сјети се Предака и своје крви,
И презри сваку овцу у том чемерном стаду.
Сјети се да си Србин и Словен,
Не дај да ти други ум трују,
Крв је твоја извор твог живота,
Брани је од оних што је се стиде и што је пљују.
Динарски си вук, поносит и снажан,
Планине и брда твој су мили дом,
Не буди слијеп, савремен, и јадан,
Већ пођи пут Предака, тамо је мелем срцу твом.
И запамти добро, потомче вука,
Дажбогов унуче, и дико свога Рода,
За слободу борит’ се, зна то бит’ мука,
Ал’ то ти је у крви, а крв није вода!
