Наше стопе, мале, што нас стално прате
Успомена траг утиснут, остао у песку
Клета судбо, гробом тајно закопана
Дал’ ћу икад грехе окајати, брате
Скупило се тога за још једну свеску
Тек што стару забораву предах, стиже нова непозвана

 

 

Шта све нисам урадио да негирам
Чињенично стање, штета, другачије беше
Крв нам иста у венама тече
Срце није знало да не смем да дирам
Црваву јабуку да потуре хтеше
Грешан пуше и где ватре нема када се опече

 

 

Отишла је немо сетно у очима
Судбина се са мном горко поиграла
Црви су ме целог као дуб изели
Нечег чудног рече, у свему том има
Презрено се насмеши као да је знала
Терет крви да нас као странце дели

30.07.2017 у 23,06 часова