Ој, Сунашца драга, пријатељи мили!

Ој, Звездице миле, другарице моје!

Ој, Светови без бројни

Ево, хитам, причам  вам …

Причу, од…  настанка љубави!

Али… Ви то знате… а кад знате

Што иштете причу  опет?

Да л због рађања,  да л  због радости,

Да л због налетеле боли,

Да л због бисера што прострх

Их пред многима, …

Да пут угледају …и сами себе помилују!

Да л због жара што у срцу  ми пламти

Што греје још једно…

Да л због Сунца у души

Што светли па су светлом сви додирнути!

Причам, а већ све знате…

Новог ничег нема…

Знате да долазаху олује тмине

Кад полеже и жито и трава

И пелин и румена… и изгуби се начас… траг

Ал то свака љубав има…и у тмини
Нађе пут … кад је Права!