Драган Симовић: О сневању и маштању
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Ако забраните деци да сневају и маштају, то је као да сте птићу орла, младом орлу, порезали крила.
Ко не уме да снева и машта, тај не уме ни да лети; а ко не уме да лети, тај пуже и гамиже по овоме свету.
Наша крила – то су наши снови и наше визије.
Све велике личности биле су велике зато што су умеле да сневају и маштају.
Родитељи који забрањују својој деци да сневају и маштају, чине злочин према својој деци!
Они од властите деце стварају послушнике и покорнике, персоне и медиокритете – будуће робље рептила и паразита.
Извор стварања и стваралаштва јесте у сновима и визијама, у машти, имагинацији и уобразиљи.
Ствараоцима постају само они који умеју да сневају и маштају.
Залуд ти сва знања и умећа, ако не умеш да сневаш и машташ, ако немаш снове и визије!
Ко је слободан човек?
То је онај који има снове и визије о слободи!
Ако немаш снове и визије о слободи – никада нећеш бити слободан човек!
Никакво друштвено уређење, никакве институције и партије, никакве државе и владе неће ти поклонити слободу, ако не умеш да сневаш и машташ о слободи.
Без властитих снова и визија о слободи, бићеш роб свуда у свету, и – у сваком свету!


