ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

 

Један од битних и суштих задатака сваког Белог Србина јесте и овај: да створи и живи Мит о Себи.

Бело Србство се најбоље брани и штити стварањем и живљењем Мита о Себи, Мита о Роду.

То је најбоља одбрана и заштита, боља и моћнија од било каквог земаљског оружја и оруђа, од било каквих земаљских тврђава и зидова.

Мит о Себи јесте Мит о Великој Раси, Мит о Раси Белих Богова.

Када створимо и живимо Мит о Себи, тада излазимо из пролазности и трулежности и улазимо у Вечност, у Вечан Живот.

Мит о Себи јесте истовремено и Мит о Прецима и Мит о Потомцима.

02

Време је илузија, омаја и опсена.

Време не постоји у духовним и оностраним световима и пространствима.

Време не постоји ни на Мидгард-Земљи.

Све су то мађије, опсене и илузије гмазова и паразита.

Свако Време јесте Митско Време.

У сваком Времену може да се ствара и живи Мит о Себи.

Никакве разлике – са становишта звезда и сунаца, са становишта Акаше и Васељене – нема између Овог Времена и Времена од пре десет тисућа година.

Ми смо, истовремено, и Своји Преци и Своји Потомци.

Ми смо одувек и заувек присутни.

Ми јесмо – у Вечности и на Извору Живота.

03

Бели Срби не смеју уопште да се обзиру на пале и отпале људе овог Времена, на јадну и бедну човечанску расу која се ваља у смрдљивим каљугама света, на лупеже, курве и протуве што шире очај, безнађе, трулеж и смрад свуда око себе.

Бело Србство – то је Мит о Раси Белих Богова!

Сваки Бели Србин и свака Бела Србкиња – то је Мит о Белом Богу и Белој Богињи!

Кад створите и живите Мит о Себи, тада сте постали Сунчев ратник који путује кроз Време и Простор, кроз сазвежђа и звездана јата, кроз овостране и оностране светове и васељене.

(У Великом Гају, 13. гумника 7526.)