ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Освешћен, самосвојан и самобитан Бели Србин није религиозан.

Он је надрелигиозан.

Он је с ону страну свих религија и идеологија, с ону страну свих илузија и опсена овога света.

Он не припада ни људској ни човечанској раси, већ Раси Вилењака.

Он је Човек-Вилењак.

Раса Вилењака јесте Раса Полубогова.

Свеједно да ли је Бели Србин песник или ретник – он је Човек-Вилењак.

Он стреми ка Раси Белих Богова.

До Расе Белих Богова он ће, зацело, и стићи пошто буде ваљано обавио све земаљске дужности и задатке у овом животном току.

По одласку са овога света, Бели Србин изравно прелази у Златни Сварогов Ириј, и никада се више не враћа на Мидгард-Земљу, сем у изузетним случајевима, када од Белих Богова бива изаслат зарад неких значајних и великих дела за Бело Србство на Мидгарду.

Бићу и суштаству Белог Србина страна је свака религиозност.

Онај ко снева о Свету Белих Богова, о Свету Творчевих Сутвораца, бива понад свих религија, илузија, вера, идеологија, подела, опсена и омаја овога света људи поробљеног ума и духа.

 

 

(Негде у Србском Банату, 20. гумника 7526.)