Драган Симовић: Вилењакова онострана поетика (3)


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Ако си будан, онда си свестан овога тренутка; ако уживаш у овом тренутку, онда си повезан са светлим бићима из Вишњих светова, и поседујеш моћи својих Белих Богова и Белих Богиња.

Садашњи тренутак садржи исцељујуће и васкрсавајуће моћи светлих бића из Вишњих светова.

Вечном завојницом Стварања, преко стваралачких енергија садашњег тренутка, изравно се путује кроз овостране и оностране светове ка Творчевом Извору Живота.

Уживај и живи!

Уживај, да би живео; живи, да би уживао!

Уживати, значи живети са сврхом и смислом; живети овај тренутак који је, уистини, тренутак свих тренутака.

Сваки пут ка Светлости, Љубави и Вечности води кроз садашњи тренутак.

Ко није познао садашњи тренутак, тај ни живот није познао, и никада не ужива у садашњем тренутку вечног живота.

Ти ниси дошао на овај свет да рмбачиш, теглиш и ринташ за паразите и рептиле, већ да живиш свој живот са сврхом и смислом; а да би живео свој живот са сврхом и смислом, ти мораш да уживаш у свакоме тренутку својега вечног живота.

(Негде у пољима банатским, у вечерњи сутон и сумрак, 29. гумника 7526.)

Један коментар

Постави коментар