Драган Симовић: Вилењакова онострана поетика (3)
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
Ако си будан, онда си свестан овога тренутка; ако уживаш у овом тренутку, онда си повезан са светлим бићима из Вишњих светова, и поседујеш моћи својих Белих Богова и Белих Богиња.
Садашњи тренутак садржи исцељујуће и васкрсавајуће моћи светлих бића из Вишњих светова.
Вечном завојницом Стварања, преко стваралачких енергија садашњег тренутка, изравно се путује кроз овостране и оностране светове ка Творчевом Извору Живота.
Уживај и живи!
Уживај, да би живео; живи, да би уживао!
Уживати, значи живети са сврхом и смислом; живети овај тренутак који је, уистини, тренутак свих тренутака.
Сваки пут ка Светлости, Љубави и Вечности води кроз садашњи тренутак.
Ко није познао садашњи тренутак, тај ни живот није познао, и никада не ужива у садашњем тренутку вечног живота.
Ти ниси дошао на овај свет да рмбачиш, теглиш и ринташ за паразите и рептиле, већ да живиш свој живот са сврхом и смислом; а да би живео свој живот са сврхом и смислом, ти мораш да уживаш у свакоме тренутку својега вечног живота.

(Негде у пољима банатским, у вечерњи сутон и сумрак, 29. гумника 7526.)


♥♥♥