Песнички надахнут, а стручни и научни, РАДМИЛИН коментар: ЉУДИ КОЈИ ИМАЈУ ПАРАЗИТСКО-РЕПТИЛСКО ПОРЕКЛО ПО ГОВОРУ СВОМ ОДМАХ БУДУ ВИДЉИВИ
То је и мој осећај. Мени је од малена такав осећај према тим народима. Остао ми је урезан у сећању осећај непријатности приликом изговора енглеских речи, односно појединих гласова. Наиме, положај говорних органа, а нарочито вилице при артикулацији појединих гласова и слогова је такав да сам се осећала као да имитирам ментално заосталу особу у говору. Изговарала сам неке основне речи на неколико језика (руски, италијански, немачки, француски и енглески) и ослушкивала како звуче, пратила положај вилице и осећај који ми се појављивао. То ми је било занимљиво да радим још у основној школи. Изговор енглеских и немачких речи се одвајао од свих других. Исправније је рећи да тад и не долази до артикулације код појединих гласова, артикулације која је у својој суштини светао чин стварања јасног Тона, Гласа – а овде имамо стварање некаквих назално грлених гласова који нису светли, но су ружни…мумлању више налик. Сећам се да ми је као детету такав говор био неспојив са ликом тамо неке „лејди“ у филмовима којима смо били преплављени…Одавно већ довољно ми је да само на основу положаја усана, наусница и браде препознам Енглезе и пре него што чујем да говоре свој језик с препознатљивим акцентом. А сад јасно препознајем да то и те како има везе са овим што сте написали, јер људи који имају такво паразитско рептилско порекло по говору свом одмах буду видљиви, као и сви ми што смо.
Свака част, Радмила драга!
Ово ти је предивно!
Јављај нам се чешће оваквим коментарима, али и својим песмама и лирским записима!
Жива и благословена била!
Хвала теби, драги Драгане, на инспирацији, на указаној части и позиву да оставим свој запис на овим твојим Светлим странама на којима Род свој срећем, језик свој чујем ♥ Хвала за Лирски чудесни Гај у ком одмарам душу своју под крошњом старог дуба♥ Хвала за чудесне речи оздрављења “ Здравље моје, Снаго моја, мој Господе свети “ које од кад чух не одвојих се ни једног дана од њих ♥ Жив и благословен нек увек и заувек, Вилењаче-Песниче♥
Мали додатак….
Крајем 11.столећа формирани су нама знани западноевропски језици …енглески, француски, немачки … тек су тад успели да са арлаукања и мумљања … пређу тај за њих говорни и писани Рубикон…. није случајно српски народ приметио да они муче .. да су неми .. и добише име Немци…
Али по мени најбољи пример је реч БОГ у азбуковици – србици у слову Б имате и слово Б..и…О .. и … Г… све је једно
А у енглеском језику артикулацијом речи ГАД добија се значај речи Бог Ствараоц… на овом примеру се види да су њима паразити оснивачи језика , и самих мисли и дела …
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
То је и мој осећај. Мени је од малена такав осећај према тим народима. Остао ми је урезан у сећању осећај непријатности приликом изговора енглеских речи, односно појединих гласова. Наиме, положај говорних органа, а нарочито вилице при артикулацији појединих гласова и слогова је такав да сам се осећала као да имитирам ментално заосталу особу у говору. Изговарала сам неке основне речи на неколико језика (руски, италијански, немачки, француски и енглески) и ослушкивала како звуче, пратила положај вилице и осећај који ми се појављивао. То ми је било занимљиво да радим још у основној школи. Изговор енглеских и немачких речи се одвајао од свих других. Исправније је рећи да тад и не долази до артикулације код појединих гласова, артикулације која је у својој суштини светао чин стварања јасног Тона, Гласа – а овде имамо стварање некаквих назално грлених гласова који нису светли, но су ружни…мумлању више налик. Сећам се да ми је као детету такав говор био неспојив са ликом тамо неке „лејди“ у филмовима којима смо били преплављени…Одавно већ довољно ми је да само на основу положаја усана, наусница и браде препознам Енглезе и пре него што чујем да говоре свој језик с препознатљивим акцентом. А сад јасно препознајем да то и те како има везе са овим што сте написали, јер људи који имају такво паразитско рептилско порекло по говору свом одмах буду видљиви, као и сви ми што смо.