Верица Стојиљковић: Вагре
Трепери душа … талас снажни је таласа
Талас снажни, нежни … док гледам твоје очи …
И мирисни предели небројени, ..у један се слију
Што не знам да л увире ил из твоје душе извире…
И гледам, како ходам испред тебе, кораком брзим
У хаљини црвеној,… пред вратима првим
А онда… ту хаљину скидам и носим жуту
Па онда плаву и тако редом …
Облачим … и са себе … дугу … скидам
И видим … чиниш исто…
Нема одеће наше више…
Све светло је, бело и златно,
Ту додирујем тело ти младо и љубим усне дуго
Ту јесмо шта јесмо – прави и лепи
Љубављу вечном обучени
Нема скривеног ничега овде
Талас плама тихог ко плима
Светли твоје … лрекрасно лице
У мојим очима блистају … радоснице

