Моја Браћа су били и увјек ће бити Орлови
Они што Дању и Ноћу Виде Сунце,

Воле Небо и стално се заљубљују
Имају оно што Дају а никада не тугују

Куће њихове скромне су а Душе велике ко СвеМир
Шире Крила,пикирају на немир,грабе га и кљују

Само Љубав кују
У успаваним горама,у тишини

 
Моја Браћа знају да су Стабла Света,

да Мирна Вода крије тајне Свјетова

које неко никада походио није.

Путева до тамо нема,

Они су у Нама.

Моја Браћа Бјели Орлови што авети им налећу пркосно

док пружају само осмјехе,знају да ће Птићи полетјети,

Гњезда привидно остати празна
Остарити
Душа никад празна.