Ни дана без писаног ретка, роде мој!

Освежи дух свој нектаром из васељене

Ухвати птичје млеко у лету

Не лутај тужан и очајан по свету

Обриши сузе јутарњом росом

И очи ће ти видети нове и дивотне вагре

Испружи дланове на ветру и

Прими пољубац лептира у лету

Заиграј уз зујање мило, бумбара малог

Што те својим летом и зујањем весели

Дај пољубац латици на отвореном пољском цвету

То те твој Бог поздравља и

Шаље ти осмех радости преко цвета

Насмеши се гугутки и жутокљуном косу,

Окуси језиком влажну росу на длану твом

Па стани и погледај у небо

И махни облаку што те прати

И душа ће ти у трену постати прозирна и

Лака као вилин дах медени

Пољуби маслачак у његово златно лице

Заволи све птице