Мене нема у овоме свету!

Никада ме ни било није.

Има ме само у мојим песмама, сновима, визијама и љубавима.

У љубавима догођеним и никада догођеним.

У љубавима које су постојале пре мене, и које ће остати да живе после мене, и без мене!

Мојим љубавима ја више и нисам потребан – уистини, ја им никада и не бејах потребан!

Моје најдивотније љубави рођене су у мојим песмама, визијама и сновима.

Ако би ми неко узео песме, снове, визије и љубави, од мене ништа не би ни остало.

Без својих песама, визија, снова и љубави, ја сам нико и ништа!

Као нико и ништа дођох на овај свет, као нико и ништа одлазим са овога света.

Такав је Усуд нас, Песника и Вилењака са звезданом лиром!

(На Истеру, дивотног, сунчаног дана, 4. листопада/шумопада 7526.)