Ноћу могу чути
Што не чујем дању,
Пјесму Мјесечеву
У мркломе даљу.

И звијезда трепет,
Ноћних крила лепет,
Зрикање крај пута
Док ми душа лута.

Поноћни хук вјетрова,
И силина љубавног зова.
О, како је ноћу храпавија
Поред путева кора брезова.

Тако мирно је и тихо све,
Дању тако није, не.
Ређају се лагано ноћ по ноћ,
Којим богазом вечерас поћ’?

Скитање ми навика стаде,
Љепше су и мирисније ноћу ливаде.
Поноћни царе, ти нам помози
Да живимо опет у миру и слози.