Лирски запис Беле Србкиње Драгане Р. М. из Приједора: Нормалном, здравом човјеку је јасно да смо одавно окупирани
+Живо Здраво Роде мили!
Благодаримо, погледаћемо обавезно!
А што се тиче оне бабе вјештице (Херта Милер – пр. пес.), и оних који су
је позвали и угостили…?!
Нормалном, здравом човјеку је јасно
да смо одавно окупирани, да сви имају већа
права у оваквој држави (исто је и овде, у Србској, као и у Србији),
од њених старосједилаца…
И дође акреп, смрди и гуши својом крепалином,
и умјесто да је отјерају, јер удави све око себе,
они раде све супротно…
Драги Драгане, не треба ми ништа друго ни да
знам и чујем, довољно ми је кад Тијана дође
из назови зграде за образовање, да не говорим
о другим наметнутим стварима и све ван
нормалног, здравог животног тока!
Згади ми се живот! И ја се као и Ви питам,
јесам ли икаквог појма имала о пустоловини
Мидгард, кад одлучи да дођем овде?!
Ти навиј да се врти тв програм, и већина се чак
и ——————————————————————-
не пита, колико истине излази из тих кутија,
колико добра, праве радости која те испуњава…
Да су Ваши текстови присутни макар коју
годину пред очима овог стада, нешто људства
би се спасило, и наставило другачије, овако….
У праву сте, кад кажете, пустити оне који не
желе да виде и чују, не вриједи!
Срећа, постоји још оних који нису заражени
тмином, и права је радост дијелити са њима
вријеме…
Ваш Србски Журнал и сви који га уређују,
много значе онима који би до чистине, видика,
свјетлости и миомириса, да лакше пребродимо
оне тмине и смрадове, сваки наш наредни дан…
Све из Србског Журнала и све Беле Србе и
Србкиње нека Богови Благослове!
(Драгана Бела Србкиња, у пролеће, кад багрем бео цвате…)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 