Сијева муња, облак гори,

Мој се барјак високо вијори,

 

Обруч гњева, стеже јако,

Моја душа пјева само,

 

Небо тамно из старије’ дана,

Прича нам о борби врана,

 

Сњегови хукте у таласима,

Да затрују траг душманима,

 

А ми као орлови бијели,

Међ планине живимо сретни,

 

Нико осим Перуна Великог,

Не смије крочити на Ловћен и Дурмитор.

 

Свег тог мрака у опанцима,

Живи ратник са Цера и Кајмакчалана.

 

Спремна браћа грле пушку своју,

Воде бригу о покољењу својему.

 

За час небо пусти зраке своје,

Јунаштво кроји подвиге твоје.

Аутор: Вељко Вујовић

25.10.17